Sumorna subota. Grad mrtav kao i ja. Jaca me nagovara da dođem u Beograd, nisam dugo bio. “Hajde, ne razmišljaj, dođi bar da se smaramo zajedno! ”Hm. Da mi je bar neke akcije. “Izaći ćemo malo, obećavam”, ubeđuje me. Setim se mesta na koja me je vodila, ne razlikuju se previše od ovih mojih. “Ej… znaš one naše smokve? Znači rodilo je bilion ove godine! Ja napravila džem, a Zoki i Dragan potopili kilo u rakiju, ludilo kakva je, miriše, opija, odmah sam se tebe setila… Moraš da probaš!

”Treći pokušaj je presudio. Ipak idem. Popodne mi navrate Jole i Mira na kafu. Kao neće da me zadržavaju a nešto razvezli. Gledam na sat, a Mira pita kada imam bus. Odgovaram da nemam pojma, a Jole mi daje broj taksiste koji njih vozi kada obilaze neki stan koji izdaju. “Brate ne plaća mi se taksi do Beograda”, odgovaram i ustajem, da ih ubrzam, ali Mira ne odustaje. “Ma neće ti uzeti mnogo, a i retko ideš. Što da se cimaš. To je moj rođak, imaš popust na preporuku”. Ostaju još sat vremena, verglaju o trista čuda i već se smrkava.

A meni u zubima slast smokava. Odustajem od busa i ipak zovem tog njihovog lika. Osam sati, smrklo se, rana jesen pred kućom mi suši lišće pod nogama. Počinje i neka sitna kiša. Kucam poruku Jaci da ipak dolazim. U to stiže i taksista. “Ti kao da ideš na Havaje! ”, dobacuje mi dok sedam pored njega, zagledajući mi majicu kratkih rukava. “Ma imam i dugi rukav u rancu…”, objašnjavam a u sebi se čudim što je tako otvoren. Pominjem Miru, zezam se za popust, a on me još uvek promatra dok napuštamo grad.

“Poznat si mi, zato te gledam, nemoj svašta da pomisliš! ”, gurka me laktom i glasno se smeje. Bela trenerka na crvene pruge, nešto razbacan i upadljiv, za mene klinac i po godinama i po stavu. Daleko od toga da sam preozbiljan, ali sa nepoznatima se teže opuštam u početku, naročito ako smo tu samo službeno. “Odakle sam ti poznat? ”, zagledam ga dok vozi. Crne, nemirne oči gledaju u cestu, a guste obrve se izdižu. Lice prijatno, nekako detinjasto, ništa posebno. Ten mu je svetao kao da ne vidi sunca iz tog auta.

“Nemam pojma, možda sam te sreo sa Joletom”, procedi da popuni prazan odgovor, a kontam da nešto prećutkuje. Jole je skoro godište mog matorog i nismo nigde išli zajedno. Većim delom puta tišina. Otkucam poneku poruku, uhvatim poneki njegov pogled. S vremena na vreme psovka i usputni komentar o drugim vozačima i kiši. Vidim da bulji u po koju žensku usput, ali ćutim. Zagledam i ja momke, ali mnogo diskretnije pred ovakvim tipovima. Uskoro staje na pumpi da natoči gorivo. “Naplatićeš mi i ovo stajanje?

”, zajebavam i koristim vreme da ispušim cigaretu. “Ma vozim te gratis, ako budeš bio dobar”, ostavlja mi odgovor na tumačenje. Možda to znači da je najbolje da ćutim do kraja vožnje. Dok napuštamo pumpu, ugleda devojku koja ulazi u radnju, verovatno po neku sitnicu na putu do grada, u kožnoj jakni i sa golim nogama ispod roze minića. “Uh…. Čoveče, vidiš ono? “, pita me i zuri u noge koje žurno odlaze. “Da… Šta s ONIM? ”“To kad bih povezao, imala bi maksimum popusta, haha.

”“A meni ništa? ! Bar pola? ”“A jebote, nagovorio bih je da mi popuši negde usput, ne mora da plaća”, smeje se ponovo na sav glas. “Aj ne seri, skoro smo stigli, ne bi stigla ni da ti ga izvadi, haha… Ne putuje 150 km brate! Previše gledaš fake cab porniće. ”“Pa ovde ti je sve duplo skuplje. A ti kontaš da je tek od starta ceo iznos za pušenje? ”, pogleda me bezobrazno i levom rukom opipa kurac, a ja shvatim šta sam rekao. Podiže opet tamne obrve. Gledam ga bez stida, pokrenulo me, a on porumeneo kao da mu je lice obojio onaj roze minić.

“Znaš da laka roba nije neki kvalitet.. ”, nastavljam pregovore. “To iz iskustva pričaš? ”“Pa ne… Samo je kratka ruta. Ne pratim cene. ”“Aha. Pa dobro koliko bi ti naplatio? ”“Šta, da ti popušim? ! ”“Mhm…”“Ne bih ništa, brate, ali mi se ne puši. ”“Hmm… A to je zato što…nisi nikad? ! ”Pogledao me je kao pročitanu knjigu. Ipak me je video negde gde nije trebalo. Nisu mogli da mu kažu Jole i Mira jer ne znaju za moje avanture. “Daj vozi me na adresu i prekini”, odgovaram ozbiljno i objašnjavam kuda da ide.

Razmišljam da se sutra ipak vratim busom. “Znam za Bojana, eto”, konačno priznaje. “Za Bokija? ! Šta? Znaš ga? Pa njemu ne pušim”, odajem sve, uplićem se dublje. “Otkud znam šta radite, jednom je pomenuo, da je bio kod tebe valjda.. I sad sam sve povezao kad sam te pokupio ispred te kuće”, pogleda me, a crne oči se zamaglile. “Hoćeš da ti pokažem šta radimo? ! ”, okrećem se u stranu, predlažem bez mozga. Sve u meni gori. “Može. Ali samo ako mi prvo popušiš. ”“A brate… Baš si uporan!

”“Hajde, šta ti fali”. Izdvaja se uskoro iz trake, skreće i odjednom smo tu samo on, ja i mrak. “Kasniću kod drugarice…”, pričam mu dok svlači trenerku, a već se oblizujem. Na bledom zraku svetla vidim njegov širok osmeh. “Dogovorili smo se”, spušta moju glavu snažno u svoje krilo. “Danas ti meni, a sutra kad dođem po tebe, i ja ću tebi.. ”“Nije takav dogovor”, uzimam u ruku deblji, vlažan kurac. “Nego? ! ”, opruža se u sedištu, izvija pod mojom šakom, zadrhti.

“Pristao si da ti pokažem šta radimo ja i Boki…”“Dobro, šta god hoćeš, uzmi ga…”, potura mi kurčinu pod usta, gutam odmah duboko da što pre završimo. U džepu mi vibrira poziv, sigurno Jaca. “A jebem ti al si dobar… to mačko… sisaj ga duboko”, priča neprestano dok se gušim a rukom mi drži kosu i spušta bradu do jaja. Čist je i slatkast, usput ližem meke crne dlačice. “Tako, lutko… Mmm, dudlaj ga lepo.. ”Zamišlja klinku sa pumpe, ja nekog sasvim trećeg, i super nam je.

Poskakuje mi u grlu dok ga krunim predano, dodatno napaljen ludom fantazijom da jednom popušim samom sebi, jer imamo jebeno preslikan kurac, samo on to još uvek ne zna. Svršava mi grubo u usta poskakujući sa sedišta, trese mi u grlo ogromnu količinu sperme odjednom, tako da dosta kaplje na njegovu trenerku dok se smejem. “A, lutko, puno ti je? Samo gutaj…”, mazi me nežno po glavi kao klinku. “Ala si me umazao jebem ti.. ”“Ti bar ideš kući, a ja u goste! ”, izmičem se da se ne uflekam.

Izlazimo iz mraka. Ćutimo. Ponovo sam samo obična mušterija. Javljam Jaci da stižem. “Kad da dođem po tebe? ”, pita me nestrpljivo pred Jacinom zgradom. “Hm, pa isto tako, pred mrak…”Namigne mi bez osmeha i nestane. Ulazim u zgradu izjebanog grla i nesmirenog kurca. Grli me drugarica, a na stolu već dugo čeka flaša čarobnog napitka. “Pazi da te ne zavara”, upozorava me Zoki dok nazdravljamo. “Bolje da prvo večeraš. ”Odmahujem glavom i zažmurim, a nepce mi prži neobičan liker, opor miks smokve i sperme.

“Nije loše! ”, gurnem čašicu ka Jacinoj da sipa još jednu. Pa drugu. Treću. Šestu, desetu. Nikuda nismo izašli. Odlučili da se kartamo kao nekada do zore. A i došao sam samo na smokvu. U nedelju je Zoki krenuo rano na put, a Jaca i ja se do kasno izležavali, lečili mamurluk smehom, pa predveče prošetali uz reku. “Mogao bi malo češće da svratiš sad kad imaš tog taksistu”, zaključuje ona dok ga čekamo. Tek ću da ga imam, radujem se u sebi. Pakuje mi jednu flašu za poneti.

“Hajmo… na Havaje, majstore! ”, sedam u auto i gledam ga u crnoj majici kratkih rukava. “Je l’ nam to neka tajna lozinka? ! ”, nasmeje se onim širokim osmehom. Obećava. Našpricao se nekim jakim parfemom kao za izlazak. „I, gde ćemo ovaj put, lutko? “, pita dok nas ispraćaju svetla prestonice. „Ne znam gde ćemo, ali znam da će lutka da te jebe večeras. “„A? ! Uh brate.. . ne znam baš. “„Nema šta da ne znaš, dogovor je dogovor. “„A, zbog Bokija.. Ok, ali..

. Mogu ipak da ti pušim? “„Naravno da možeš, ali znaš šta ide posle“, gledam ga sanjivo i zavodljivo kroz još mamurne oči. Uzdiše duboko i vozi sporije, više mu se ne žuri. „Možemo kod mene, imam neku lepu rakijicu“, predlažem, da se ne vucaramo po budžacima. Ćuti. Pušta muziku na radiju da me lakše preživi. „Kako znaš Bojana? “, prekidam tišinu. „To mi je školski. Sretnemo se često. “Ponovo tišina. Dakle osam mlađi. Lepše mu stoji crno nego ona glupa trenerka.

I lepo će mu leći smokvica. A onda i kurčić. Sve potaman. „A odakle ti znaš Miru? “, raspituje se. „Matori mi je radio s Joletom. Dolazili su kod nas godinama, i moji kod njih. “„Slušaj.. . “, odjednom me uplaši naglim okretom. „Nećeš nikome reći.. . Ok? “„Ma neću, ne brini.. . Niko te neće ni videti. Ako te vidi moj komšija, reći ću mu da promeni naočare“, umirujem ga. „Ne sme niko da me vidi, kapiraš? “, gleda me besno dok auto krivuda. „Lako je tebi da se zajebavaš.

Ja kući imam ženu i dete! “Bravo, brale! Naravno da je meni sve lako, kao što je tebi bilo da je napumpaš. Bez po muke. Malo mi se smučilo, ali mi to ne umanjuje želju ni tvrdoću. Naprotiv. Pomišljam na Bojana i kako bi bilo dobro da i on na jednu noć ostavi ženče i pridruži nam se. Ulazi plašljivo u moje dvorište, okreće se i gleda da li ga neko vreba iz mraka. Smejem se ali doziram, da mi još ne utekne tako poplašen. Umirujem pse da ne zalaju i probude komšiju. Seda na krevet u mojoj sobi, kao da se već priprema.

Smokva zamirisala. „Malo da ti se opuste delovi.. . “, zajebavam ga. „Jebi se.. . “, kucne o moju čašicu uz kiseo osmeh i sune je naiskap. Dosipam. „I, planiraš ovako do penzije da taksiraš? “, pitam ga, a stopalom sa stolice trljam list njegove noge koji uporno izmiče. „Uf, tebe baš zanima šta ja planiram.. “„Ne bih te pitao da me ne zanima. Delujem ti kao neko nezainteresovan? “, trljam ga jače. Više se ne izmiče. Gleda me, razgleda. Zaboravlja da otrese pepeo cigarete koji mu pada po krevetu.

Svakako ćemo isprljati posteljinu. „Ne moraš ostati, brate, neću te silovati. Zajebavao sam se sa tim dogovorom. Jebalo te pušenje, vrati se ženi i ljuljkaj dete“, dosipavam sebi još čašicu, a i on primiče svoju. Opet naiskap. Za tren oka skida majicu. Gladak, beo, sa malo dlaka po telu. Bombonica. Gleda kada ću ja, ali mirujem. Ustaje i skida farmerice, ostaje u gaćama. „Predomislio si se? ! Hajde, treba da ustanem rano“, smeši se drsko, skida sive bokserice i leže na stomak.

Lepo dupence mu fino odskače između leđa i nogu, poput neodoljivog, belog brdašca. Prilazim i mazim ga. Sedam pored njega i ljubim mu guzove. „Šta radiš jebote? ! Golica me! “, smeje se. Puštam svoju zmijicu da se nagleda lepog prizora. Raširio je noge i sarađuje prilično dobro za prvi put. „Samo se nadam da ti nije neki ogroman! “, smeje se naglas, a kasno je da se okrene. „Ma nije.. . kao tvoj. Isti su, kao braća! “, odgovaram i mazim ga glavićem. „Haha.. . jao. Ne lupetaj više, uradi šta hoćeš, pa da idem.

“„Malo će te zaboleti, na kratko.. . “, skupljam pljuvačku i širim je po glaviću i njegovoj nevinoj, stegnutoj rupici. Nežno je zacvileo kao devojka i to me ubacilo u trans. „A možeš li.. . da ga lizneš malo najpre.. . a? “At your service, dokurca. Spuštam se i ližem mu čmar, ljubim i rastežem usnama, ulazim jezikom, bušim lagano, samo nek mu je lepo, da mi se raširi. Smenjujem jezik i prste, a njegovo cviljenje me već tera da svršim. Zabadam dva prsta malo žešće, da mu uskoro uselim kitu u brdašce.

Osvojen je, uzdiže se i drka. Nikad bolje. Srce i glava mi već otkazuju od čekanja, ne kontrolišem kurac i uleće u njega dok se izdiže na meni u jecaju. Zatreslo mu se čitavo telo. Stomak mi je zalepljen za njegova leđa dok se između nas sliva blagi znoj kroz miris onog teškog parfema. Zanosan mužjak i udobna ženka, on je oba. Isisaće me ova rupica! Grabim ga oko struka i ponirem sporo i duboko u guzu mog bezobraznog taksiste. Namešta se na mom kurcu, i sam ga uglavljuje u sebe, slepljeni smo i ne buni se.

Drka istim tempom kojim ga rasturam. Voliš, bato. Bar se više ne lažemo. Lepo nam je. Uklapamo se kao puzle. Posle par sekundi obuzima me ludilo divljaka koje redovno nastupa nakon ubrzavanja, ali od ovog lika sam poludeo pre vremena. Ukrućen sam tako da se pomeram samo brzim, kratkim i burnim trzajima kao da mi kurac povlači neka opruga između nas, a ne ja. Zečija jebačina, neću izdržati dugo. Duša mi je u nosu, a on se sav vreo klati i uvlači me dok se i sam bliži kraju. Ritam nas raznosi, a u njemu mi je i dalje usko, glatko i prevruće.

Istresamo. On na moj jastuk, ja u njegovu guzu. Izludeli. Smeje se opet, ne veruje šta smo uradili. Dugo nije bilo ovako, istovremeno. Ne mogu ni da se setim. Osmeh mu je sada prelep. „Jesmo li sada kvit? “, pita me dok se dim cigareta izdiže iz gnezda natopljenog našim semenom. Klimnem glavom, ne mogu da progovorim. Oblači se, kasno je, oženjen je, radi nedeljom. Ima li još nešto da sve pokvari? Ponoć je. Moj pas njuši po njemu moje tragove dok ga ispraćam. Staje ispred mene. Udahne.

Ruke u džepovima. Oči već snevaju, u iskrama. „E.. sladunjava ti ta rakija! Javi se kad budeš opet hteo do Bg-a“, češka se po glavi i odlazi ka autu. Kako bi leglo da me je još razvalio onim blizancem od kurca. Smešim se, a on nevoljno pali auto, pa me pogleda još jednom. Kao da bi rekao u par reči sve ono što nikada neće izgovoriti