Kada mislite da Vam je u životu konačno krenulo,pa tako i na ljubavnom planu,obično se u to umiješa viša sila. To znači da Vam kola krenu nekontrolirano nizbrdo, a Vi ste samo nemoćan promatrač. Upravo to desilo se i meni,inače zovem se Mario i imao sam predivan odnos sa Marijom. Na moju veliku žalost i razočarenje,“moja“ Marija je imala druge planove,slijedila je svoju životnu priliku,uspjela je pronaći posao ne u drugom gradu, nego na drugom kontinentu. To mi je rekla par dana prije odlaska,kao nada se da razumijem,prilika,…bla,bla. Naravno da sam razumio,takva se prilika ne propušta. Iako mi je to teško palo,čak sam ju otpratio na aerodrom,znao sam da je to kraj,da ju više neću vidjeti.

Tjednima sam bio ukomiran, jer ipak smo imali nešto,tako sam barem ja mislio. Čak sam i svoj bicikl, bez kojeg su mi vikendi bili nezamislivi pospremio u garažu jer više nisam imao volje sam se vozit. Nevjerojatno je kako Vam netko uđe pod kožu,kako se to kaže, i onda odjednom nastane praznina.

Polako sam dolazio k sebi,čak sam i nekoliko puta izašao sa prijateljima,ali to više nije bilo to. Jedno jutro dok sam se vozio automobilom na posao vidio sam biciklista kako se vozi po nogostupu sa moje desne strane.

Pratio sam ga pogledom,čak sam u tom trenutku ponovno dobio želju da i ja svoj bicikl izvadim iz garaže i ponovno počinjem uživati. To maštanje mi je toliko odvuklo pažnju da nisam primijetio da se približavam raskršću,da je meni bilo crveno na semaforu. U zadnji čas sam okrenuo glavu,naglo prikočio,ali bilo je ipak prekasno. Zaustavio sam se prekasno i prednjim krajem automobila udario biciklista koji je prelazio pješački prijelaz. Ajme , kako se raspao asfaltu,mislio sam da sam će se povećalom tražit. Izašao sam iz automobila i krenuo mu pomoći. Na moje veliko iznenađenje sam se podignuo, skinuo kacigu sa glave i…ispred mene stajala je žena,u dobrim četrdesetim godinama, prelijepa, ma samo sam blenuo dok me nije trgnuo njezin glas:
- Hej,kaj je Vama ???? Jeste li normalni,pa kuda gledate ?????
- Oprostite,molim Vas oprostite,nadam se da ste dobro ???? – pokušavao sam ju smiriti
- Kaj oprostite, pa mogli ste me ubiti !! – gotovo je vikala na mene
Nisam znao kaj više reći, kad sam se sjetio događaja sa Marijom, te sam vrlo smirenim glasom rekao:
- Čujte,kaj mogu kad ste tako zgodni, zaslijepila me vaša ljepota i zaboravio sam zakočit

Očekivao sam buru i neveru, ali na moje iznenađenje žena se malo smirila,čak i nakratko nasmiješila. Iskoristio sam to te joj rekao:
- Ja sam Mario,jako mi je žao što sam Vas udario automobilom,jeste li dobro ????
- Da sve je u redu, drugi puta gledajte cestu , a ne žene po cesti – rekla mi je sa laganim osmjehom i ,meni se barem tako činilo, zainteresiranošću u glasu. - Ja sam Manuela i još sam ljuta na Vas
Nešto se promijenilo u njezinom stavu,više nije bila tako agresivna te sam čuo sam sebe kako izgovaram, očito nesvjesno:
- Još jednom isprika,mogu li Vas i Vaš bicikl odvesti do Vaše kuće ?? - barem to mogu učiniti.

Pogledala me sa smiješkom u očima i rekla:
- Da možete, sva sreća za Vas da ste me to pitali. I dalje sam ljuta na Vas
Došli smo do zgrade gdje je stanovala,pomogao sam joj bicikl odnijeti do stana. Dok je koračala ispred mene nisam mogao skinuti pogled sa njene guze. Pokušao sam se našaliti:
- Znate,da niste tako zgodni,sad bi sami nosili svoj bicikl
- Mario, da niste tako simpatični, sad bi imali posla sa policijom,nošenje bicikla je ipak bolje – rekla mi je ,sad već, sa širokim osmijehom
Pred vratima stana spustio sam bicikl,ispričao se još jednom, mislio sam si,kvragu,što imam izgubit,pitat ću je.

- Manuela, mogu li Vas večeras počastit pićem ???? - evo pokušavam se ispričati
Odgovor me iznenadio.
- Hmmm,je li Ti,nadam se da možemo tako razgovarat, mene pokušavaš zavesti ???
- Jaaa ?? – Ma ne ….možda ? – upitao sam tiho – i kako mi ide ???
- Znaš,ne mogu vjerovati da ću to reći, ali može, dođi po mene oko 20.00h
S nestrpljenjem sam dočekao večer,kupio cvijeće,bio točno u dogovoreno vrijeme pred njezinim vratima,pozvonio i čekao. Vrata mi je otvorila Manuela sa osmjehom na licu,obučena u trenirku. Vidjela je moj upitni pogled.
- Mario, zglob me boli, ne mogu stat na nogu, žao mi je, je li to cvijeće za mene ????

- A da naravno – razočarano sam odgovorio i nastavio – ništa onda,žao mi je još jednom,vidimo se.
- Hej,kuda si krenuo ???? - ako me boli zglob nisam umrla,imam par filmova,crno vino,grickalice,zainteresiran ????

Bio sam pozitivno šokiran,ušao u stan,ugodno smo se smjestili na trosjed,gledali film,pijuckali vino. Nisam mogao izdržat te sam upitao Manuelu , ako želi, mogu joj lagano izmasirat zglob. Na moje iznenađenje stavila je nogu meni u krilo,odmah sam osjetio,a morala je i ona,kako mi je kurac nabreknuo u gaćama. Zacrvenio sam se,ajme koja blamaža. Lagano sam joj masirao zglob,zatvorila je oči, zabacila glavu unatrag te počela dublje disat. Zglob svoje noge počela je lagano pomicat po mojem kurcu,nježno ga mazeći. Mislio sam da ću eksplodirat, a nisam se osudio pomaknut. Odjednom je primila moju ruku, pomaknula je prema svojoj mačkici i rekla tihim glasom:
- I ovdje me „boli“,budi isto tako nježan
Trudio sam se nježno prstima prelazit po mačkici preko trenirke,duboko je uzdahnula i dalje sa zatvorenim očima. Ohrabrio sam,povukao i skinuo trenirku,nije se bunila. Ispred mojih očiju bljesnula je glatka mačkica, očito nije imala gaćice, već poprilično vlažna. Raširio sam joj polako noge,zaronio glavu prema mačkici i lagano poljubio klitoris.

Sav se zgrčila i zastenjala. Jezikom sam počeo strastvenu igru,počela se izvijat i migoljit uz sve glasnije stenjanje:
- Mmmmmm……..nemoj žurit………aaaaahhhhhh………liži mi pohotnicu…….mmmmmmm
Ubrzao sam lizanje i sisanje njene mačkice,bila je sva mokra, a njezino stenjanje još glasnije:
- AAAAAAhhhhhhh……..jebi me jezikom……….oooohhhhh……..sad ću……ooooohhhh…....što mi……to……aahhhhh…….radiš…….svršit ću……….AAAAAAHHHHHHH….
Svršila je uz snažno grčenje,tako me stisnula nogama da sam mislio da ću se ugušiti. Nastavio sam dalje svoj ples jezikom po njenoj mačkici što je kod nje izazvalo još glasnije stenjanje:
- Ooooohhhhh……..prestani…….nemoj prestati………liži mi pićkuuuuuu………moj bože……..opet ću…….AAAAAHHHHHHH
Ponovno je svršila,toliko se tresla i grčila da je sve jastuke pobacala sa trosjeda. Ležala je jedno vrijeme sklopljenih očiju pokušavajući smirit disanje. Nakon nekog vremena otvorila je oči i tiho progovorila:

- Mario, hvala ti, već jako dugo nisam osjetila nešto ovakvo
- Ma sve u redu,ako treba opet ću te udarit automobilom – pokušao sam se našaliti
Nasmijala se,skinula majicu sa sebe, pokazala prekrasne grudi i sa iskrama u očima mi rekla:
- Ovaj puta me udaraj svojim kurcem,ajde,moja pohotnica te čeka
Pobacao sam robu sa sebe,kleknuo među njene sada jako raširene noge i počeo joj mokru mačkicu mazit kurcem. Pomaknula se naglo prema meni,ušao sam u nju glatko, do kraja. Uzdahnula je glasno, a ja sam se počeo nabijati u nju kao da mi je zadnji puta u životu. Zabila mi je nokte u ramena,gledala me u oči i gotovo derući se na mene poticala me da ju još jače jebem:

- Marioooo…….jebi mojuuuu…..pohotnicu…..aaaaaaaaaaaaahhhhhhhhh…..jače,jače…….
Zgrabio sam joj grudi,počeo ih gnječit što je dovelo do eksplozije u njenom vriskanju:
- AAAAAAAAAAAAAAHHHHHHHHH…….nemoj…..prestaaaaatttt……..joššš….malo…svršit….. ću opettttt……..sad……AAAAAAHHHHHH……svršavam……
Tako me je stisnula nogama da sam skoro ostao bez zraka,zabila mi nokte u ramena do krvi,pomicala guzu gore dolje i tresla se vrteći glavom i kosom. Takvo svršavanje je očito bio znak da već dugo nije imala seks. Osjetio sam da ču i ja svršit,izvukao sam kurac iz njene mačkice,uzela ga je u ruke i počela snažno drkat. To je izazvalo moj glasan uzdah:
- Oh Manuela…..sad ću….jače…….aahhhhh…..
Iz mene je izletjela erupcija sperme od dugotrajne apstinencije. Svršio sam joj po grudima,trbuhu,mačkici,bilo je tragova čak i po licu. Pao sam preko nje potpuno umoran,mirovali smo tako ni sam ne znam koliko dugo. Iz slatke obamrlosti trgnuo me njezin glas:

-Mario,zglob me više ne boli,ali me sad malo mačkica boli,znaš onako ugodno
Nasmijao sam se,poljubio ju u kosu,zagrlio i očito smo zaspali. Ujutro smo se probudili,malo se još mazili,popili kavu i nikako se nismo mogli rastati. Sva sreća bila je subota.
Sad smo u strastvenoj,dubokoj vezi,planiramo budućnost,ponovno vozim bicikl,sada imam i društvo. Ovog puta je moj trenutak nepažnje ispao da ne može biti bolji. Pusa