Bio sam potčinjen

Bilo je to pre pet godina. Dugo sam radio u jednoj Nevladinoj organizaciji kao sekretar. Kao u svakoj organizaciji tu postoji predsedništvo, predsednik. Skupština koja sve to bira i sl. Ja sam jedini bio stalno zaposlen a ostali su bili volonteri. Svi ti moji šefovi su bili stariji ljudi, već u penziji. Došlo je vreme da se održi Skupština i da se izaberu mlađi ljudi. I Skupšina je održana 13. februara 2014. godine u četrtak. Predsedništvo je smanjeno na samo tri člana, a za Predsednicu je izabrana jedna mlada dama koja je imala 25 godina i zvala se Dijana.

Znao sam je od pre, ali ne dobro. Pre nego što je postala Predsednica uvek me uzbuđivalo kada zovem tu kategoriju ljudi da ih nešto obavestim ( o njihovim pravima npr. ) pa moram i nju zvati. Imala je dubok, jasad, pomalo arogantan glas. A preko telefona sam uvek zamuckivao kada pričam sa njom. Bez obzira što sam stariji od nje 24 godine namerno sam je persirao, dok njoj to nije padalo na pamet. Imao sam osećaj da ima sklonost ka dominaciji, nad muškarcima sa slabije izraženom ličnošću, ( kao što sam ja), to se jednostavvno osećalo u vazduhu.

Njen siguran, pomalo dominantan glas preko telefona, a moja zbunjenost i zamuckivanje. Lavica u horoskopu ( imao sam podatke o svim članovima Skupštine, a ja Riba. Ali, to je bilo kada je ona bila samo član Skupštine, a sada je ta mladadama postala moja šefica. Prelepa, pomalo zlobna faca, mlađa od mene 24 godine, ja sam visok 1. 75 cm. a ona viša od mene 3-4 cm. Prava šefica. Posle Skupštine bio sam strahovito uzbuđen. Ona, o kojoj sam u snovima maštao da sam joj potčinjen, sada je institucionalno imala vlast nadamnom.

U toj organizaciji Sekretar nije imao pravo na potpis čekovne knjižice, na finansijske transakcije već samo Preddsednik, ( takav je bio Statut) a Dijana je bila Predsednik. Uzbuđivala me i sama pomisao da je moram pitati ako smem ostati sa posla, da joj kući moram nositi ček da mi ga potpiše kako bih dobio platu, kako je moram slušati i sl. I tako je Dijana postala Predsednik organizacije, doduše volonter. Inače, u toj organizaciji Predsednici volonteri su retko dolazili, možda jednom sedmično.

Ona je došla 17. februara u ponedeljak, 5 dana posle skupštine. Rekla mi je da joj otkucam koji su članovi Skupštine, da promenim delove Statuta i da napišem članove Predsedništva, u tri akta, da to sve zavedem u knjigu protokola , kasnije sve kopiram i overim u opštini, a kada sve to završim da joj donesem kući. Delovala je sa visine, pomalo drsko i arogantno a ja sam bio skroz pobunjen, zacrveneo sam se, nisam pričao već zamuckivao. Naravno da sam svoju šeficu i persirao. Njoj to nije padalo na pamet.

Rekla je da to uradim do sutra, a ona će doći po materijale. Posle toga sam bio krajnjeuzbuđen, osećao sam da će srce da mi ispadne od kucanja i jedva sam čekao da dođem kući i da masturbiram. Ali nisam došekao. Mastirbirao sam kroz pantalone. Ponovo kad sam došao kući i ponovo na veće. Stalno sam mislio o tom događaju. Odlučio sam da je pitam kada dođe sutra dali smem ostati jedan dan slobodan, mada mi nije bio potreban slobodan dan. Ako kaže da ne smem, znači da sam joj potčinjen.

I došao je taj sutrašnji dan. Došla je i ona sa autom. Sela je i pogledala materijale, ali se negde žurila. Pitala meje imam li pepeljaru, rekao sam da ima , a ona mi je rekla da joj donesem. Ne mogu opisati koliko sam bio uzbuđen. Zapalla je jednu cigaretu. Htela je da zapali i drugu, ali nije imala. Dala mi je novac i rekla da joj idem kupiti cigarete ali brzo jer se negde žuri. Bio sam toliko uzbuđen, a namerno sam trčao do prodavnice. Ona je samo uzela cigarete i otišla bez pozdrava.

Do tada se više nismo videli. Došao je 7. mart 2014. godine petak. Bilo je prohladno vreme. Prebacili su mi na račun platu, ali ona je potpisnik. Znači, moram je zvati preko telefona i dogovoriti sastanak sa njom. Bio sam uzbuđen, srce mi je lupalo. Imao sam njen broj mobilnog. Dugo sam razmišljao dali da igram igru i glumim poniznost. I nazvao sam je. Niko se nije javljao. Bio sam pomalo razočaran. Ali nakon možda pola sata neko me je zvao na fiksni telefon. Nešto mi je govorilo da je ona.

Kad je fiksni četvrti puta zazvonio javio sam se. Čuo sam onaj duboki, domonantni glas: “ Dijana je. Neko me je zvao na ovaj broj“. “ O, Dijana Vi ste. Saša je iz organizacije“. “ Jesi li me ti zvao Saša ? - upitala me je“. Da, da, ….. ja sam Vas zvao- zamuckivao sam. “ Reci Saša, šta si trebao“. Pa samo da Vas zamolim i da Vas upitam kada mogu doći kod Vas da mi potpišete ček, jer prebačena mi je plata“- zamuskivao sam nesigurnim glasom koji je bio toliko suprotan od njenog sigurnog i dominantnog tona.

Hmmmm….. dođi odma’ rekla mi je. Ali desili se nešto da nisam mogao doći odma jer sam bio pozvan iz Opštine da me o nečemu obaveste. Došao sam joj kući ( živela je sama) možda nakon sat i po vremena. Bio sam krajnje nervozan jer kasnim kod šefice Dijane a njena je kuća bila oko 3 km daleko. Sve je prošlo, a ja onako nervozan, uzbuđen i pomalo preplašen sam krenuo kod nje. Stigao sam do njene kuće i zazvonio a imao sam osećaj da će mi srce izaći, kako je lupalo. Zazvonio sam, malo sačekai i šefica je izašla.

Imao sam šta videti. Onako visoka, na temperaturi ne većoj od 12- 13 st. imala je crnu majicu bez rukava, crvene pantalone malo iznad kolena a na bosim nogama su bile klompe. Gledala me je drsko, arogantno, sa visine. Dođi, dođi ti ovamo da ja tebe nešto pitam, rekla je i sela na fotelju prekrstivši noge a sa jedne noge je skinula klompu tako da je bila bosa. Bio sam krajnje izgubljen, nisam znao šta mi se dešava. “ Šta ti kasniš ? Kad ti to dolaziš ? Jesi li ti čuo kad sam ja tebi rekla da ti dođeš?

„- proderala se. Ostao sam bez teksta, prestrašen, nisam smeo a ni umeo ni reč progovoriti. “ Šta ti nisam rekla da odma dođeš ? Govori kad sam ti rekla da dođeš uši ću ti izvući ? “- Onda sam ja promucao: “ Šefice, molim Vas izvinite što nisam došao kad ste mi Vi rekli, ali su me zvali nešto u Opštinu“. “ Zašto mi nisi jvio da ćeš u Opštinu “ – vikala je svojim autoritativnim glasom. “ Čuješ li ti šta ja tebe pitam ? Zašto mi nisi javio da ćeš u Opštinu ?

“. Bio sam krajnje izgubljen, nisam znao gde se nalazim, mislio sam da mi se ovo ne događa. Ali, …. onda je rekla“ Dolazi ovamo da ti po kazni uši izvučem“. Došao sam, ona je sedela na fotelji, spustio glavu i malo se sageo i popio sam takvu šamarčinu koju ću pamtiti celi život. Prvo šamar dlanom a onda drugim delom ruke, preko nosa. Zatim mi je zavrnula uvo i rekla: Sad ćeš lepo po kazni, zato što me nisi slušao, izaći vani i doneti šibu. Izašao sam i potražio vrbovu šibu.

Ušao sam, ona se digla sa fotelje i rekla na kolena i na ruke, skidaj gaće. Skinuo sam i daće i duge gaće, a ona je bila bosa jer je skinula klompe. Počelo je šibanje. Tako me je sadistički šibala po goloj stražnjici da nisam znao ni gde sam. Suze su mi išle na oči, nisam mogao izdržati zabijanje vrbove šibe u debelo meso, ali je strah od Dijane bio jači. Suze su mi curile na oči, jecao sam u sebi, ali moja šefica je bila nemilosrdna. Od bolova sam počeo i da mokrim. Posle 10- 15 fijuka tanke šibe nisam više ni mogao da brojim.

Onda je prestala. Obukao sam se, ponizno joj prineo ček da mi ga potpiše a ona mi je ponovo opalila šamarčinu i maršnula me vani. Do banke koja je udaljena oko 5 km sam najmanje 6-7 puta morao izlaziti iz auta jer nisam mogao da sedim od bolova. Stražnjica mi je bila crvena kao u pavijana i sva išarana. Ko nije doživeo šibanje po goloj stražnjici ne može razumeti koji su to bolovi. Dijana je uživala u tome. Prelepa, inteligentna, visoka, sklona dominaciji i zla osoba.

Erotske priče